Из блата под бели кров.
Глупи те уморио лов
По пољу и по добу.
И све док живи у дубу
Безгласни тихи црв
Нека се и твоја крв
Повуче у мук. А трубу
Младости нек затрубе
Други за друге и грубе.
О врати се о врати.
Ломи се већ твоја трска
На ветру. И киша прска
По голом месу што пати.
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!