Гдје ћу тебе, о љубави моја,

Сад закопат, кад си издахнула?

У мом срцу није ти покоја,

Јер си покој сав му разметнула.

Да те легнем у земљицу црну,

У земљицу ти не би сагњила,

Земска вила драгоцјеност твоју

У камење предраго би збила.

Да те спустим у дубоко море,

У мору се не би растопила,

Морска вила драгоцјеност твоју

У бисер би предраги салила.

Пак би дошли људи благохлепни,

Из земље би тебе ископали,

Из мора би тебе извадили

И по свијету свуда распродали.

А ти иди, нек те уздисаји

К небу дигну, тамо звијездом буди,

Тамо мени жалосноме сјаји,

Тамо неће достигнут те људи!