Сјајни се вали гањају и плове.
Мир је и покој... Снови се обнове,
Нејасни бол ми за час одумине.
Ја тада чујем гдје ме Тајна зове.
За загонетком вјечном дух се вине
И блуди, лебди, диже се и плине —
А земља пада у све дубље снове.
Из сребрнасте, прозирне даљине
Ноћ, ведра, сјајна, кроз просторе хуји
И златне звијезде блистају с висине:
Тад ми се души опет наде јаве,
Цијелим бићем срећа ми заструји
И сан ми слази са висине плаве.