Лепото моја заспала у смрти

У безвременост речи преводим ти сан

Дарована спокоју ти ме нећеш чути

Тугом како призивам твој отети дан

Звона ми тугују у тескоби грла

Док плачем с анђелима тамњанских крила

Далеко од странпута и од богохула

Залутала си у беспуће бледог ништавила

За помен уместо свећа запалићу руке

Као над гробницу нудим своје чело

Да по њему време пише опоруке

Док над тобом небо не буде увело

Црни флор са груди свијам око ума

У мојој се крви запад распрскава

Згрљен с твојом сенком дуж самртног друма

Твој сан нека будем а ти моја јава