да то развалимо, дјевојко,
тако да се виде изнутрице,
и да се на длану пуши вруће срце,
дрхтави дамари, модри епидерм, напети живци,
све у шеснаест, дјевојко.
У реду,
да те развалимо, бештијо:
једно краљевство у рђавој владавини,
једну лутку на прагу зрелости,
један плод у галопу, једно споро напредовање.
Хајде да зазиремо, дјевојко.
Али да то буде тако очигледно,
тако збржено,
тако спетљано,
тако жестоко.
Да сви виде нашу наглу забаву,
наш велики труд у журби.
Твоји да се виде умијешани прсти.
И да се моји виде.
Хајде да то вечерас урадимо, дјевојко.
