Прозрем вас:
јадна јаснота,
умље, јадна реч,
мрачни пут грете.
Замукни муком скота;
достојан споља лик и ум,
унутра звер
и беспомоћно дете.
2
Мркло кад језгро живота,
замрачи њим
и празни умља вид.
Из таме себе
тамом потеци ван;
ругобом ноћи
штурину оплоди дан
у видела непребол,
у стид.
3
Чујем вас:
на мужанско грло
зацвили дете,
рикне из питомине звер.
И синак био мајци,
или кћер,
замукни, залуд глас,
кад никог и ништа не зовете.
4
Јадна јаснота,
умље, јадна реч,
мрачни пут грете.
Достојан споља лик и ум,
унутра звер,
и беспомоћно дете.
