С данима није било лако.

Било је црних суза много

и било срцу наопако,

а што си хтео, ниси мого.

Еј, како бити и не бити

кад за све што си започео

твој брат је морао тугу пити,

а што си морао ниси хтео.

О, крв на лишћу место сока,

а место песме и место траве,

и место два весела ока – 

у ланцима руке крваве.

Место слободе смрт до главе.

Реч свака своју душу лаже.

Еј, грки дани, ноћи страве,

над живим бдију мртве страже.