Запевао је петао гласно са кљуном забоденим у небо

Кад је локомотива пројурила низ поље

последњи пут је месец прошетао низ провинцијску улицу

и ноћни стражар

зора је мирисала на топао леб

на фабричким капијама рађао се дан

освануо је на мосту просјак и његов сан

јесењи облак поцепан

једна жена у болници последњи пут се натегла

и родила сунце -

бели осмех Новорођенчета

све су се градске капије отвориле у тај час