Ходам са очевим штапом у руци

Са упаљеним срцем на штапу

Стопала ми сричу слова

Која ми свети пут исписује

Цртам их штапом по песку

Пред спавање

На сваком коначишту

Да ми се из сећања не избришу

Далеко сам још од тога

Да их одгонетнем

За сада ми на вучје сазвежђе личе

Имаћу чиме да испуним ноћи

Ако се жив и здрав кући вратим