Сви моји Преци, које често сањамбили су Срби и ја им се клањам.
Полуписмени тежаци, горштаци
и горосече, али Православци.
Хвала им што нам кроз љуте године
сачуваше ова брда и долине
По којима се још разлеже јека
од Њине песме, псовке и лелека
И рађају воћке, које посадише
Ти стари воћари, Те бивше радише!
Сад су Прах, помешан са земљом и песком
Мир Душама Њиним у Царству Небеском!
И ја, Њин потомак и дужник, од главе
до пете, земљољубац и ђак Светог Саве
Желим да проживим, остарим и умрем
у Земљи Србији и да будем Грумен
Ове Земље о којој певам без предаха
и у којој светли Прах мојих Предака!
И моји потомци, ђаци, земљоделци
и војници, Срби су ко и моји Преци.
Благолики, мекодушни тврдоглавци
и груборечићи, али Светосавци.
Ако ову другу зиму зла презиме
сачуваће своје име и презиме.
Хвала им што бране гробове од траве
а кућни праг и славски колач од троглаве.
Благосиљам им софре и колевке
захвалан што смем изаћи пред Претке.
Нек им се димњаци на кућама диме
све док укућани славе крсно име!
А ја, њин предак, слуга без ајлука
и без газде, песмољубац и ђак Хромог Вука
Желим да проживим, остарим и умрем
у Земљи Србији и да будем Грумен
Ове Земље, коју као јеванђеље
чувају најхрабрији гороломци
међу којима су и моји потомци!
(1993)
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!