04 јануар 2019

Антун Бранко Шимић | ПОВРАТАК



Ти не слутиш
мој повратак и моју близину
У ноћи кад шуми у твом уху тиха мјесечина
знај;
не корача мјесечина око твоје куће.
Ја лутам плавим стазама у твојем врту.

Кад корачајући цестом мртво свијетло подне
станеш
преплашена криком чудне птице
знај:
то крик је мога срца с близих обала.

И кад кроз сутон видиш црну сјенку што се миче
с ону страну мрке мирне воде
знај: ја корачам усправан и свечан
као поред тебе.

Нема коментара:

Постави коментар

Све што напишете је слика вашег образа!