Сунце у свој двор зачаран води;
сећај ме се докле испод вела
сребрнога ноћ снивајућ ходи;
уздрхтиш ли кад те задовољство зове
или сенка мами у вечерње снове,
чуј из тамног грања
глас како одзвања:
Сећај ме се.
Сећај ме се кад воља судбине
заувек те растави од мене,
кад од туге,година,даљине
ово срце очајницко свене.
За моју се тужну љубав ти помоли.
Шта су простор или време кад се воли!
Док је мога срца
вечно ће да грца:
Сећај ме се.
Сећај ме се када сломљенога
срца будем у сан вечан пао;
сећај ме се кад врх гроба мога
цвет усамљен буде нежно цвао.
Видети ме нећеш;али неумрлим духом
Ко верна сестра ја ћу да те грлим
Чуј у ноћној тами
Глас ко јецај сами:
Сећај ме се…
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!