живе врше рибара полуделог мора.
У извору твојих очију
море држи своју реч.
Ја онде бацам
срце које је боравило код људи,
одећу коју сам носио и сјај свечане заклетве:
Најтамније на дну тамног, ја сам огољенији.
Ја нисам, но само једном отпадник, поуздан.
Ја сам ти, кад сам ја.
У извору твојих очију
ја одељујем сан од отимачине.
Једна врша у своје петље уловила је једну вршу:
ми се раздвајамо спетљани.
У извору твојих очију
један обешени дави свој конопац.
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!