У твојим жилама тече
Крв белога града
Њему за љубав устани на часак
Из своје љубавне постеље
Узјаши највећег шарана
Проби оловне облаке
И походи своје небеско родно место
Донеси на дар белом граду
Рајске воћке птице и цвеће
Донеси и камен који се може јести
И мало ваздуха
Од којег се не умире
Клањаће ти се звоници
И улице се прострти пред тобом
Велики господине Дунаве
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!