Од тебе ћу мисли да одвратим,
Не у гостима, за вином, већ на небу.
Код суседа неко некад ће да сврати,
Кад чујем звонце, сетићу се тебе.
Банућу к њима док децембар бруји.
Из врата у врата. Ходник је преграда.
"А ви откуд? Шта је, шта се тамо чује?
Какве ли сплетке колају по граду?
Да ли се туга свеједнако вара?
И да ли шапће: 'Мишљах – да све мину'.
Још издалека, познаница стара,
Кликнуће бодро: ‘Ви сте, уистину!’.
Да ли ће трагови да поштеде мене?
Ах, кад бисте знали, како тужи годи,
Кад вас по сто пута током дана прене
И сличности лови улица у ходу!"
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!