19 октобар 2016

Дамјан Павловић | ВИШИ ДУХ



Што се души у сну не да,
Фантазију што нам буди,
То на јави ум се труди,
Да разбере и сагледа.

Живља душа живље снива,

Живљи ум тек ту ликује
Кад нам хоће да толкује,
Што у себи тама скрива.

Чији дух нам озго сноси,

Што нам доле овде треба,
Што је духу кора хлеба:
Тај нек с' дичи и поноси!

Нема коментара:

Постави коментар

Све што напишете је слика вашег образа!