Што се души у сну не да,
Фантазију што нам буди,
То на јави ум се труди,
Да разбере и сагледа.
Живља душа живље снива,
Живљи ум тек ту ликује
Кад нам хоће да толкује,
Што у себи тама скрива.
Чији дух нам озго сноси,
Што нам доле овде треба,
Што је духу кора хлеба:
Тај нек с' дичи и поноси!
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!