Кад јутрос, скривајући злобу
и у клопку ме наводећи,
Демон уђе у моју собу,
упита: ''Да ли можеш рећи

шта је од свију лепих ствари
којим је око засењено,
од црних ил' румених чари
што чине љупко тело њено,

најслађе?'' - Али душа рече
Гнуснику: ''Сваки део греје
исто, из сваког мелем тече
и подједнако драго све је.''

Не знам кад ме очарава,
шта посебно ме ту привлачи.
Она ме као ноћ стишава
И као Освит на ме зрачи;

и сагласје је превелико
што њеним лепим телом влада
да обујмити може ико
све састојке тог дивног склада.

Преображај ме тајни плени,
сва чула се у једно слише!
Музика струји дахом њеним,
као што њезин глас мирише!