Полако сутон прикрада се, слази
У лисну гору — у завичај мио;
Рађа се мјесец и по дугој стази
Падају сјенке, и сан трепти ти'о.

Шуморе брезе, дршће лист до листа,
Мрмори поток испод врба стари';
Одблеском меким дијаманта чиста
Модру му трску златан црвић зари.

Носећи снопље преко ниске брви
На другу страну потока, у село,
Сељанка ходи, млада, пуна крви;
Лице јој мрамор, мјесечина чело.

Гдје ли је расла та ружа што гори?
Високо, тамо гдје се јелен крије,
Гдје вјетар тихо с јасикама збори
И бистра вода из камена бије.

Одар су њезин широки веленци
Од модрих трава. Ту, гдје она сања,
Потоци шуме у дубокој сјенци
И славуј пјева под сводом од грања.

Њу плава јутра умивају росом,
А вјетар трепти и лако мирисним
Чешља је крилом, и свиленом косом
Вихори дуго под брезама лисним.

У ведре ноћи њен је покров мио
Од плава неба, мјесечине меке;
Њена су њедра врт у коме ти'о
Почива мирис багрена и смреке.

Ја за њом гинем! Њој ме душа води!
О, дај ми руку, ја ћу с тобом поћи
У гору, у твој завичај! О, ходи,
С тобом ћу бити и дане и ноћи!

И тамо, гдје се водопади диме,
Љубићу тебе својим срцем здравим.
И твоје слатко говорити име
Небу и сунцу и горама плавим!

1903.

Ливадом срца мога нестаје зимске чаме
Зелен се јечам њише, бледа бешумна свила
Гранале песме моје, луде, без стабла, саме
На њима места има за сва славујска крила.

Чекам озарје твоје да ме из ноћи прене
Измишљен грех без бола ко зора руди
Извита дуга небом пружила лук до мене
Стасалог да без руку загрљај срцем жуди.

Анђели бели и црни, а ти им чедна друга
Сунцу доброте пењу се твоје и моје стопе
На мом путу сад је мртва коприва - туга
Пољупци кише што ђурђевску траву шкропе.

У нашем шору насањао се глушачки камен
Топлином пси га греју када је глуво прело
Оженио јабланe месечев сребрни пламен
Разбежале се звезде, пробудило се село.


1970.

Данас је први дан, почетак.

Желим вам да вас не боли оно што вас је болело,
а да вас воли оно што вас није волело.

Желим да вам деца буду боља од вас, да се
више ви хвалите њима него она вама.

Желим да вас добро служе ноге, да на њима
проведете већи део нове године, да имате више
посла него времена.

Желимо вам да будете потребнији другима
него они вама.

Да желите и можете више него што вам треба, а да
све што вам претекне поделите са онима који не могу као ви.

Немојте узимати много више него сто дајете.
Мислите мало на оне којима ће морати да узму
оно што вама буду дали.

Желимо вам да добијете стан ако баш немате или
да умете да се радујете ако га већ имате.
Да вам оно што имате не буде мање од
онога сто немате.

Желимо вам, на крају, да ова година има више среће
са вама него претходна!