Мени се чини, ту, на мјесту овом,
Гдје свака трава, сваки цвијет, грана,
Још шапће љубав мојих сретних дана –
Мени се чини ти ћеш опет доћи ...
И често, ноћу, с немиром и болом
Вјерујем, слутим, чекам кад ћеш доћи! ...

Мени се чини, да у свакој сјени,
Док лије мјесец кроз лиснате гране,
Тебе ћу наћи несташну, кô лане,
И љубити те и миловат дуго ...
... Мени се чини! ...
Један сан у мени истински живи као биће друго! ...

Мени се чини ... Но кад занос мине
И разум с болом будну јаву позна,
Колико суза, колико бола грозна
Та ноћ чекања за ме биједна крије?! ...
... Ах, у том трену, чини ми се, гледам,
Да све око мене и у мени – мрије! ...