23 април 2015

Драгутин Тадијановић: МИРИС ЉИЉАНА



Сумрачје блиједо у безгласној соби.
Застори су спуштени.
Уморне моје трепавице, и оне су склопљене!

Ја видим двије свијеће воштане. Запаљене
Поред њеног одра.

Она тако мирно спава. Непомична.
И смијеши се. Љиљани су око одра
Укочени.

Само њихов мирис лебди око одра.
Она спава. И смијеши се.

Испуни се жеља твоја, Лелијо, срце!
Шума од љиљана бијелих око твог одра
Мирише.

Растушје, 26. и 27.8.1929.

Нема коментара:

Постави коментар

Све што напишете је слика вашег образа!