Човечији живот, како Сократ збори,
кад пословност мучна њиме овлада,
поток је што се разлива и пада
док се с олујом бесном мутан бори.

А живот оног што мир себи створи
сличан је благом извору из хлада
који гргољав, тих и препун склада
кроз шарено цвеће свукуда жубори.

О, какво ли је богатство и срећа
за оног који само добро цени
кад слободу у души осећа.

Јер послови су увек отров љути!
Блажен је живот ко извор малени
што спор и миран никад се не мути!