Све нас је варала срећа,
Тек просјак се коби сећа...
О, глупо срце, не туци!

Месеца жуте шаре
Крошњама кестена теку.
Лали скривам у шалваре
Главу под копрену меку.
О, глупо срце, не туци!

Некад смо права деца,
И плач и смех одједном:
Док некo вечито јеца,
Радост је суђена једном.
О глупо срце, не туци!

Животна варка не успи.
Нове се напијмо снаге.
О, срце бар сад усни,
Овде, у крилу драге.
Животна варка не успи.

Можда ће и нас открити
Усуда лавинска струја,
На нашу љубав одвратити
Песмом кô у славуја.
О, глупо срце, не туци.