Тражи је до подне.
Тад јулско сунце заборави да зађе,
Река заборави ушће,
Кад купачица на обалу дође.
И, гле, као што јужне птице
Око усамљеног дрвета круже,
Као што лептири досађују светиљкама,
Тако се рибе са њом друже.
Преко своје сенке прелазим на другу обалу.
Река постаје чистија док се умива,
Јер сунце и она и у води горе.
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!