Руке из нас израстају
а те што су ти неопходне сад
однекуд споља долазе
и појас твој притежу
и корак узносе до крила
Друго светло наставља
за у бескрају изгубљеним
оним
и једино светли у
влажном ваздуху пијаних
кућа на брегу
Друго је на десној страни
твоје главе
од леве
Воз пролази туда један
кроз време
као кроз песак
из сата пешчаног
просутог
да га свако гази
одсад