Дуго сам твојом лепотом испијенаУчила себе како да се смирим,
Од ребра твога ја сам створена,
Како да те не волим, да се дивим?
Да сам ти сестра било би угодно,
Али вољом древне судбине сиње,
Пред тобом стојим лукаво, похотно
Како да те не волим, да се дивим?
Да сам ти сестра било би угодно,
Али вољом древне судбине сиње,
Пред тобом стојим лукаво, похотно
У лику твоје најслађе робиње.
Но кад се смрзнем сва понизна тако,
На грудима твојим као снег бела,
Тад мудро радујући се удара јако
Твоје срце - моја отаџбина цела!
25. септембар 1921.
Но кад се смрзнем сва понизна тако,
На грудима твојим као снег бела,
Тад мудро радујући се удара јако
Твоје срце - моја отаџбина цела!
25. септембар 1921.
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!