09 октобар 2012

Иво Андрић‎: ШТА САЊАМ И ШТА МИ СЕ ДОГАЂА VIII



VIII
Дани се гасе.
У ову јесен ничу жеље у мени
К'о у најлуђе пролеће.

Огромно небо јесењег дана.
Касне птице. Сан.
Сан у сну. И снови губе лице
У вечерњој магли снова.

Огромно небо и понор маштању,
А никог нема да ми руку дода.

Тад ми је земаљски пут
И људско лице.

Само још ноћу, док пролазим улицама,
Пустим и мрачним,
Причини ми се да ме неко зове
По имену.

Нема коментара:

Постави коментар

Све што напишете је слика вашег образа!