.jpg)
да спавају, да се не дирају.
Момак даје седло и ђогата,
а дјевојка ђердан испод врата.
Опкладише, у душек легоше,
једно другом леђа окренуше.
До поноћи мирно мироваше.
Но кад бјеше ноћи о поноћи,
заплакала лијепа дјевојка:
– Окрени се, не окренуо се!
Мртва тебе мајка окретала!
Кад не жалим ђердан испод врата,
зашто жалиш седло и ђогата?
Твог ђогата растргали вуци,
а мој ђердан попили хајдуци!
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!