2
Ја уснем поред тебе тек кад зора
Запара ноктом дно неба кроз гране —
Па знам кад сањаш, знам и какав сан је,
Да ли паслика врта или мора.
И тако читам ноћно путовање
На лицу вољеноме, још без бора:
Да путовање сведе ујутро се
У траг на јастуку и мирис косе.
![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgv8o0y9Zfbk3lqcXGJxKYWNl_gjJ5AHvrplJ1BOF9Rmzep_ZzEFkfbzWnbR4nRPIM0AUEX8FGi6Gzh82Ua7atwszSBU6Hlwv517mcAcRxc9qbNmjpXmI5AVh5lhhLTrvq4DQjLMSqPJg0/s200/ivan+v.+lalic.jpg)
Запара ноктом дно неба кроз гране —
Па знам кад сањаш, знам и какав сан је,
Да ли паслика врта или мора.
И тако читам ноћно путовање
На лицу вољеноме, још без бора:
Да путовање сведе ујутро се
У траг на јастуку и мирис косе.
- Паслика је визуелна, унутрашња слика која још известан тренутак остаје у свести после опажања извесног садржаја када се затворе очи – "иза затворених очију".
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!