четвртак, 19. јануар 2012.

Иван В. Лалић‎: STRAMBOTTІ



2
Ја уснем поред тебе тек кад зора
Запара ноктом дно неба кроз гране —
Па знам кад сањаш, знам и какав сан је,
Да ли паслика врта или мора.
И тако читам ноћно путовање
На лицу вољеноме, још без бора:
Да путовање сведе ујутро се
У траг на јастуку и мирис косе.

  • Па­сли­ка је ви­зу­ел­на, уну­тра­шња сли­ка ко­ја још из­ве­стан тре­ну­так  оста­је у све­сти по­сле опа­жа­ња из­ве­сног са­др­жа­ја ка­да се за­тво­ре очи – "иза за­тво­ре­них очи­ју".

Нема коментара:

Постави коментар



Можда вас и ово занима

Пратиоци сајта