![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgiDW76mcZCOEFJrmSkiQ8vklX4LeJl5hCfxcpNhg7jDXtt3b9LvSNPy9RU8hTeNs5yzRsjX3wtL3ib2l1sRsfpwwlX68FSVB5xCp0xF1eKwjFbDRJjJMYaZwN8IJN9Hb4FWf13el9mcDU/s200/Yeats1923.jpg)
и слушах је крај врбака белоногу, врло чилу,
кад рече ми љубав просто кô лишће расте лако;
aл' ја сам луд и зелен био и не мишљах тако.
У пољани стајао сам с драганом над реком
кад плећа загрли ми ручицом белом, меком,
и рече: љубав је проста – кô трава расте лако;
aл' ја сам луд и зелен био – сад тужан бих плакô.
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!