ја се смијешим, ћутим тиху срећу.
Лепезу од злата јутро шири;
на врх бора зеба ситно свири.
Ситно свири на врх бора зеба:
како мало за срећу нам треба.
Чисто срце
и мало модрог неба.
28 април 2023
22 април 2023
Измишљен човекживи у измишљеној кући,
окруженој измишљеним дрвећем
на обали измишљене реке.
Са измишљених зидова
висе старе измишљене слике
непоправљиве измишљене пукотине
које представљају измишљене догађаје
који су се догодили у измишљеним световима
на измишљеним местима, у измишљеним временима.
Сваког измишљеног поподнева
пење се измишљеним степеништем
и излази на измишљени балкон
да посматра измишљен пејзаж
који се састоји из измишљене долине
окружене измишљеним брдима
Измишљене сенке
долазе измишљеним путем
певајући измишљене песме
измишљеном умирућем сунцу.
И у ноћи измишљеног месеца
сања измишљену жену
која му је пружила своју измишљену љубав
поново осећа тај исти бол
то исто измишљено задовољсто задовољство
и поново куца
срце измишљеног човека.
Дијете је љубазнои мачка је љубазна
зелен у саксијама је мртва
и човјек је отпутовао
и комшије изгледају задовољно
и небо је плаво исто као што су
плаве очи моје мајке
и дијете гугуче у својој елегантној каросерији
и мачка преде у мом крилу
и човјек звиждуће у свом форду мустангу
и мама је мртва и покопана
и насеље је подесно за дјецу
и дијете се угојило два кила
и мачка не гребе дијете
и подбијел, ситни, ситни подбијел
избија дуж насипа
и човјек је отишао до ђавола
са својим прекрасним очима
и својом коврџавом косом
и својим зеленим кондомима
• Превели Хатиџа Мујкановић и Рефик Личина
20 април 2023
Уморан од дуге зиме, отресам прашину
Са књига, и бацам оне које више нећу читати
И оне које никада нећу прочитати.
Када се вратим са путовања, нећу приметити
Да их нема, као што нећу приметити ни
Да једног дела мог живота више нема.
