07 јун 2014

Стеван M. Луковић: САЊАМ ТЕ



Сањам те... Сањам крај далеки
У миру и самоћи,
Спокојно пада сутон меки
Питоме летње ноћи.

Тишина нема, тиха, сетна

У бескрај дугих равни,
Далеко докле поља цветна
Повија венац тавни.

Држим ти руку белу, меку,

Благо се смешиш на ме,
У миру и спокојству теку
Часови среће саме.

Очице влажне твоје нежно

У очи моје гледе,
Љубим ти, љубим грло снежно
И образе ти бледе,

Бесмртни живот дише сано

И покојем се слива,
Отиче тихо и свечáно,
А душа лебди... снива.



Нема коментара:

Постави коментар

Све што напишете је слика вашег образа!