![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhJrhYDU0lpbMHHhTHXnn7guUT8DTVSeQcanh2vxTFx1vdyTcTQbSpDuPXMO5fQ6vr3hRmAT1-gIHIXDn6-WSgfxEQSRnpPl-ZeztkI_75C85-SbIDk5BFHC89LASyzHqasBoNz40-RD0M/s1600/300px-Revolutionary_Joyce_Better_Contrast.jpg)
И топот коња кроз воду, с пеном око колена,
Осорни иза њих стоје, одевени у оклопе црне,
Возачи презирући узде, уз звиждук бичева.
Они узвикују у ноћи своје ратне покличе
Ја јецам у сну слушајући смех им обесан.
Мрак мојих снова кô пламени бљесак распориће,
Кујући по срцу моме кô по наковњу.
Долазе победнички тресући дуге зелене власи:
Излазе из мора и с клицањем јуре по обали.
Моје срце, где ти је мудрост, тако очајно да си?
Моја љубави, љубави моја – зашто ме самог остави?
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!