![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhPV01Y7Za2EcDJuwQdvUc7BkngXT_KY_ksaCulzeTFUCffeQQvj59P4QEURoPV40XeEW02OBtdpb56x8DXS3a9l_LThkZ48S0ODeLv3NuoWPKspFK1Aiv8vCKCzbnGCklvdaiy5BTQkoI/s200/t_1665885_necemo_piti_iz_te_iste_case_ana_ahmatova_admin_cool_v.jpg)
А кораци беху лепршави.
С леве руке рукавицу од беза
На десну у журби ја стави'
И чинило се, много је корака,
А знала сам – само их је три!
Међу јаворјем јесен као рака
Његове речи: „Са мном умри!
Варао сам туп осећај благи
Варљиве судбе зла и јада“.
Ја одговорих: „Хоћу, хоћу драги,
Умрећу с тобом одмах сада“.
Ово је песма последњег састанка.
Још само погледах тамни дом.
У његовој соби гори свећа танка
Равнодушно – жутим пламеном.
- С руског препевао Анђелко Заблаћански
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!