![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjusOOctRfw0aONXJ4_vXXzE0ex1CADPfDvp5uGamWuG7iNczUVsCBLT-nOokypGcBdIhBRbIMeTxCS1_2p-0GU8uA9y-QLX-uoFR4F_5Trn6dXAkgncGcSodBxBB-iaysB68ERAdWgxkI/s200/hermann-hesse...XYZ1A.jpg)
стидљиво куцају на твоја врата
да се пред тобом поклоне:
хоћеш ли ми отворити?
Моје песме имају
звук свиле попут шуштања
твоје хаљине у предворју
Моје песме миришу
као љупки зумбул
у твом врту.
Моје су песме у боју
крви одевене,
у боју хаљине твоје
шуштаве и сјајне.
Моје најлепше песме
блистају,
оне су као ти!
Пред вратима стоје
да ти се поклоне:
хоћеш ли ми отворити?
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!