Моје песме
стидљиво куцају на твоја врата
да се пред тобом поклоне:
хоћеш ли ми отворити?

Моје песме имају
звук свиле попут шуштања
твоје хаљине у предворју

Моје песме миришу
као љупки зумбул
у твом врту.

Моје су песме у боју
крви одевене,
у боју хаљине твоје
шуштаве и сјајне.

Моје најлепше песме
блистају,
оне су као ти!

Пред вратима стоје
да ти се поклоне:
хоћеш ли ми отворити?