Приказивање постова са ознаком Вилијам Конгрив. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Вилијам Конгрив. Прикажи све постове

понедељак, 23. март 2020.

Вилијам Конгрив – ЗА ГОСПОЂУ АРАБЕЛУ ХАНТ

Драга госпо,

Не верујете да вас волим? Чиме сам заслужио такву подозривост? Ако не верујете мом језику, зашто не поверујете мојим и својим очима? Из вашег погледа зрачи дражест коју моје срце осећа. Присетите се само шта се синоћ десило. То је, у најмању руку, био љубавнички пољубац. Његова усрдност, његова горљивост и његова топлина сведоче да је потекао из божанских сфера. А растапајућа мекоћа и сласт ваших усана учиниле су га још божанственијим. Уздрхталих удова и грозничаве душе, жудео сам да до последње капи испијем тај божански нектар. Моји дрхтаји, моји дахтаји, моја нежна мрмљања могли су вам предочити какав сте немир посејали у мени, немир усне моје сирото срце и моје растрзано тело прожеле деликатним отровом и неминовном али неодољивом пустоши. Шта се све може збити у само једном дану? Само једну ноћ раније себе сам сматрао срећним мушкарцем, човеком коме ништа не мањка, који полаже велике наде у будућност, који ужива поштовање угледних и разборитих људи, који је навикао на хвалоспеве и почасти. Човеком који се осећа пријатно и поласкано у друштву својих познаника, својих доскоро најдражих пријатеља, који су и сами људи од части и угледа, пријемчиви за најистанчанија задовољства и благословени свим стварима које живот може да понуди.
Али ми се сад чини да ме је Љубав, свемогућа Љубав, у само једном трену волшебно удаљила од свега што постоји на свету, оставивши места само за вас. Чак и кад сам окружен људима, остајем сам. Толико сте ми опчинили ум да он више не може појмити ништа осим вас. Чини ми се као да сам, заједно да тобом, о вољена, бачен у неку далеку пустињу (ах, да је то само истина!) где, обасут свим даровима земаљским, и твојим дражима, могу проживети свој мали људски век у непрекидној екстази.
Позорница овог великог белог света доживела је напрасан и тужан преображај. Око мене су се сјатили људи и појаве без трунке љупкости и само ми ти можеш обасјати живот. Сва драж која је некад постојала на свету сада се слила у тебе. И зато се у овом тужном а опет тако пријатном стању моја душа не може усредсредити ни на шта осим на тебе. Она само о теби мисли, само се теби диви, само се тобом опија, само од тебе зависи и само теби верује.
А ако и свемоћно провиђење одбаците моје наде, мој ће се живот свести на пуки очај и бескрајну патњу.



Можда вас ово занима

НАЈНОВИЈИ КОМЕНТАРИ