Ти која пјеваш оно што не вјерујеш
у сну времена,
опиши ми кућу празнине,
говори ми о оним ријечима одјевеним лијесовима.
које настањују моју невиност.
Са свим мојим смртима
ја се предајем својој смрти,
с оно мало особа из дјетињства,
с опијеним жељама
које не лутају под сунцем,
и не постоји ријеч раноранилац
која даје разлог смрти,
и нема богова тамо гдје се умире без гримаса.
(Антологија песама полуделих песника, УКС, 2014)
•Превео са шпанског Јусуф Али Хећимовић
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!