14 јануар 2020

Сима Пандуровић – ТИШИНА



Висине бледе ћуте,
Јесењи сумрак рâни;
Листови свели жуте.
Лепи, несрећни дани.

Провидан сумор пао
На моје дане лако.
Сад мије на све жао,
И тешко, тешко тако!

Живот у сну не буја
У ове часе глуве;
Вечерњи дах лелуја
Уморне гране суве.

Једина радост тиха
И у то тужно доба,
Када се мис’о ниха
К’о цвет врх рана гроба,
То је кад лепа туга
Спомена мојих редом
Засија, као дýга,
У меком сумраку бледом.

Висине бледе ћуте,
Јесењи сумрак рâни;
Листови свели жуте.
Лепи, несрећни дани. 

Нема коментара:

Постави коментар

Све што напишете је слика вашег образа!